TAJNA MRŠAVLJENJA

Tajna mršavljenja ne postoji. Ponoviću još jednom: TAJNA MRŠAVLJENJA NE POSTOJI! Ali to ne znači da ne treba da pročitate tekst do kraja. Traganje za čarobnom formulom, tajnim napitkom, magičnom pilulom, gubljenje je vremena i uzaludni posao.

Istina glasi ovako: da biste smršali moraćete da radite upravo sve one stvari koje nastojite da izbegnete. U to spadaju redovan pravilno organizovan i dobro vođen trening (koji treba da ugradite u svoj životni stil), kvalitetna zdrava ishrana (koja uvek mora biti trajno rešenje, a ne na mesec, dva, tri…), oporvak (fizički, psihički, emocionalni, duhovni), redukovanje stresa i sl. Ali, hajde prvo da steknemo neke fziološke osnove o tome kako se prekomerna težina dobija i gubi.

Odgovor na ova (večna) pitanja daje nam dinamika belančevina u organizmu. Promet belančevina (proteina) kroz organizam naziva se bilans azota. Kod odraslih zdravih ljudi postoji ravnoteža između procesa izgradnje i razgradnje belančevina u telu tzv. azotna ravnoteža. Najmanja količina belančevina u krvi kojom može da se održi azotna ravnoteža je 30 g belančevina dnevno, pod uslovom da se energetske potrebe u potpunosti pokrivene unosom šećera i masti. To je belančevinski minimum. Ako ovaj minimum nije zadovoljen telo će trošiti sopstvene belančevine.

Pod normalnim okolnostima, čovekov organizam dnevno izmeni 80-100g belančevina. Ako se hranom unese više belančevina, njihova zamena u telu se ubrza i azotna ravnoteža se očuva. Važno je znati da naše telo ne stvara rezerve belančevina i da je preporučljivo da se hranom unosi više od neophodnog minimuma, a to bi optimalno za zdrave odrasle osobe iznosilo 1 g/kg telesne mase (TM) proteina dnevno.

Kada se jedu preterane količine belančevina, nasuprot ustaljenom verovanju, ne dobija se u mišićnoj masi. Sav višak proteina se pretvara u masti koje se deponuju u potkožnom tkivu. Znajte da višak belančevina dosta opterećuje jetru i bubrege, dok više azotnih produkata zahtevaju dodatno opterećenje organizma vodom da bi se eliminisali putem mokraće.

Postoje pozitivan i negativan azotni bilans. Primer pozitivnog bio bi npr. za vreme rasta i razvoja, kao i u rekovalescenciji, gde postoji povećana potreba za belančevinama (veća od 1 g/kgTM). Primer negativnog bilansa je kada se više azota izluči/potroši nego što se unese (gladovanje, povećana fizička aktivnost i dr.). Tada se razlažu sopstveni proteini da bi se dobila energija. Belančevine koje se nalaze u vezivnom i nervnom tkivu su fiksirani dok se iz mišića i jetre lako mobilišu.

Iz ovih razloga nije preporučljivo da se skidanje viška potkožnog masnog tkiva pokuša isključivo dijetom, bez adekvatnog treninga. U preko 90% slučajeva, kod osoba koje su praktikovale gladovanje ili smanjeni energetski unos, došlo je do istanjivanja ekstremiteta (ruku i nogu), dok je masno tkivo na stomaku, bedrima i butinama ostalo isto, ili se čak povećalo. Fizička aktivnost je neophodna jer ona uključuje mišićnu aktivnost i ubrzano trošenje mišićnih proteina. To dalje vodi boljem upijanju novih, putem ishrane, unetih proteina koji će biti tokom odmora ugrađeni u aktivne mišiće i doprineti njihovoj izgradnji i jačanju. Na taj način višak unetih belančevina biće iskorišćen za izgradnju kvalitetnog mišićnog tkiva, a ne deponovan u masnom tkivu.

Još jedan bitan efekat treninga je oslobađanje slobodnih masnih kiselina (SMK) iz masnog tkiva. Ključna „caka“ je da se u treningu poveća koncentracija SMK u krvnoj plazmi, jer što je veća njihova koncentracija više će se SMK koristiti – sagoreti i pretvoriti u mehaničku energiju – tokom rada. Utvrđeno je da je korišćnje SMK dva puta veće tokom fizičke aktivnosti bez obzira na nivo SMK u plazmi. Noradrenalin je najmoćniji stimulator mobilizacije SMK. Čak i najmanje količine ovog hormona znatno povećavaju prisustvo SMK u plazmi a samim tim i njihovo sagorevanje u mišićima. Takođe, fizička aktivnost prigušuje nivo insulina u krvotoku što takođe doprinosi povećanju nivoa SMK u plazmi.

Dakle, redovna fizička aktivnost ne samo da će sprečiti nagomilavanje masnog tkiva, već će uticati na ubrzano korišćenje rezervi masti koje imamo u svrhu mehaničkog mišićnog rada, a samim tim mišiće stimulisati za trošenje starih i ugradnju novih proteina unetih adekvatnom ishranom.

Pokrenimo ovaj začarani krug izgradnje mišićnog a razgradnje suvišnog masnog tkiva redovnim treningom i pravilnom ishranom, i videćemo da je „Tajna mršavljenja“ u strpljenju i istrajnosti, što, u krajnjem slučaju, i nije nikakva tajna.

3 Replies to “TAJNA MRŠAVLJENJA”

    1. Vrlo kompleksno i jako zanimljivo pitanje. Svi se to pitamo svo vreme. Na ovo pitanje je nemoguće jednostavno odgovoriti jer je nauka do sada dokazala da postoji 300 vrsta različitih metabolizama. Ako je ovo naučno dokazana činjenica onda mažemo pretpostaviti da sigurno postoji 10 puta više metabolizama, a najverovatnije da je svaki čovek jedinka za sebe. Prema tome, jedna vrsta namirnica može na nekoga delovati kao lek, a na nekog drugog kao otrov, dok pak na nekog trećeg ne mora uopšte imati uticaja.
      Velika zahvalnost na ovom pitanju, jer ste me podstakli da napišem upravo jedan blog pod ovim naslovom “Šta je zdrava ishrana”.
      Hvala i puno pozdrava!

      Like

Leave a Reply to Daniel Cancel reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s