ŠTA JE SPORTSKO SRCE?

Pitanje sportskog srca nesumljivo je jedno od najkontroverznijih pitanja među ljudima koji se ne bave nikakvim oblikom vežbanja, a vrlo često, na žalost, nedoumice imaju rekreativci, sportski radnici i lekari. Najčešća predrasuda koja vlada jeste da trening vremenom dovodi do povećanja srca, što je štetno u kasnijim godinama života. Ovo je nesumljivo jedna od najvećih zabluda ljudi koji se nikada nisu bavili nikakvom vrstom sporta i nemaju apsolutno nikakvu predstavu o tome kako trening utiče na ljudski organizam. Još gore je što ovu zabludu vrlo često podržavaju i oni koji bi trebalo da poznaju anatomiju, fiziologiju i biohemiju ljudskog organizma, kao i zakonitosti razvoja pod uticajem treninga. Zato, ovaj blog valja početi naučno dokazanim istinama u vezi fenomena koji se zove sportsko srce.

Povećanje srca usled treninga kod sportista naziva se sportsko srce. Pod tim se podrazumeva zdravo povećanje koje ne ostavlja posledice u kasnijem periodu života. Povećano srce sportiste danas se smatra normalnom adaptacijonom pojavom koja ne ugrožava normalan rad srca. Povećano srce treninrane osobe pokazuje određene anatomske, fiziološke i biohemijske karakteristike. Osnovni pokazatelj jakog i zdravog srca je usporeni puls u miru. Kod treniranog čoveka puls je sporiji, nego kod netreniranog. Ubrzan puls u stanju mirovanja kod osoba koje se bave sistematskim fizičkim vežbanjem, nije karakterističan. Krajnji stepen usporenog srčanog rada kod sportista je 36-40 otkucaja u minuti (HR/min). Takav puls se nalazi u 1,7% slučajeva. Puls od 41-50 HR/min je nešto zastupljeniji u 11,6% slučajeva, a 51-60 HR/min u 30,4% slučajeva. Kod svih ostalih ispitivanih puls je bio veći od 60 HR/min. Veliki značaj ima trajanje sistematskog treninga: kod sportista sa dužim stažom usporavanje pulsa se sreće češće i ono je više izraženo. Sa porastom treniranosti u periodu trajanja godišnjeg ciklusa ritam srčanih kontrakcija sportista se postepeno usporava. Usporene kontrakcije predstavljaju faktor koji olakšava rad srca. To, dalje, poboljšava razmenu hranljivih materija i kiseonika u srčanom mišiću. Srce treniranog čoveka se odlikuje još jednom vrlo važnom karakteristikom: sposobno je da naglo ubrza srčane kontrakcije pri maksimalnim mišićnim naporima, obezbeđujući time neophodno pojačano snabdevanje krvlju. Ranije se smatralo da je granična vrednost maksimalne srčane frekvencije 180 udara u minutu, a da dalje ubrzanje nije praćeno efikasnim radom srca. Korišćenjem savremenih tehnologija utvrdilo se da pri maksimalnim fizičkim naporima kod vrhunski treniranih sportista puls može da raste do 200-210 i više otkucaja u minuti. Radna sposobnost vrhunski treniranog srca je izuzetno velika: za vreme trka na duge pruge i pri nekim drugim sportskim vežbanjima, srce za jedan minut istisne 3540 litara krvi, umesto 4-5 litara u stanju mišićnog mirovanja. To se postiže većom učestalošću srčanih kontrakcija i porastom volumena krvi, koji se izbacuje pri svakoj kontrakciji. Umesto 50-60 ml u stanju mirovanja, za vreme intenzivnih fizičkih opterećenja, volumen krvi istisnute pri jednoj kontrakciji povećava se do 150 ml i više. Zabeleženi su slučajevi, kada je kod odlično treniranih sportista za vreme graničnih fizičkih opterećenja volumen krvi istisnut pri jednoj kontrakciji, dostizao čak 200 ml. Količina krvi koja teče prema srčanom mišiću radi njegove ishrane, za vreme fizičkih napora takođe se povećava: od 200-250 ml do 2000-2500 ml. Pri graničnom mišićnom naporu povećava se i sama količina cirkulišuće krvi u organizmi: od 5000 ml (u stanju mirovanja) do 5500 ml. Zbog povćane cirkulacije znatno raste i volumen potrošnje kiseonika, toliko neophodan organizmu pri intenzivnim fizičkim opterećenjima: od 200-300 ml (u stanju mirovanja) do 5 litara u minuti.  Iz navedenih podataka se vidi kakvim ogromnim rezervama raspolaže aparat za krvotok, a posebno srce. Srce treniranih osoba sposobno je za mnogočasovni intenzivni mišićni rad. 

Postoje tri tipa sportskog srca. Prvi tip sportskog srca jeste onaj kod kojeg nema uočljive promene veličine i oblika srca. Svi njegovi delovi (pretkomore i komore) skoro da se ne razlikuju po svom obliku i veličini od običnog čoveka koji se ne bavi sportom. Veličina srca prorčunata pomoću rasta i težine (razmere sa kojima je srce u tesnoj vezi), ovih sportista u potpunosti odgovara veličini običnih ljudi. Ipak, kod ovog tipa sportskog srca testiranjem može se utvrditi dobra radna sposobnost.  Za drugi tip sportskog srca značajna karakteristika je promena oblika, a ponekad i veličine leve komore. Ovaj tip sportskog srca se najčešće sreće kod sportista treniranih sa velikim opterećenjima. Promena oblika, a ponekad i veličine leve komore obično zavisi od hipertrofije srčanog mišića, a delimično od povećanja njenih šupljina. Za treći tip sportskog srca karakteristično je povećanje i leve i desne srčane komore. Stepen tih promena nije kod svih isti. Nekada se povećavaju samo komore, a ponekad i povećanje srca u celini. U slučajevima povećanja celokupnog srca uporedo sa radnom hipertrofijom dolazi i do dosta izraženog povećanja srčanih šupljina. 

Prema tome, povećanje srca posledica je dugotrajnog treninga (tipa izdržljivosti) koje u kasnijem periodu života ne ostavlja nikave štetne posledice po zdravlje čoveka! Štaviše, ovakvo povećanje je pokazatelj izuzetno jakog i zdravog srca i jedan od pouzdanih pokazatelja dugovečnosti. Zato se hipertrofirano srce, nastalo kao posledica dugotrajnog (10+god) treninga tipa izdržljivosti, i naziva Sportsko srce. Radna hipertrofija srca kod sportista se bitno razlikuje od zadebljanja zidova kod srčanih oboljenja. Evo nekih osnovnih razlika:

  • Prvo, radna hipertrofija srca kod sportista nikada ne dostiže takav stepen, kao hipertrofija kod srčanih bolesnika;
  • Drugo, bolesno srce uporedo sa zadebljanjem ima još i neku od patoliških promena npr. zapaljenje, sklerozu, što bitno smanjuje radnu sposobnost;
  • Treće, u bolesno hipertrofiranom srcu postoje neprestani stimulusi za povećanje srčanog rada, dok naprotiv, kod sportskog srca hipertrofija miokarda doprinosi usporenju srčanog rada;
  • Četvrto, pri hipertrofiji treniranog srca snabdevanje srčanog mišića krvlju znatno je bolje nego pri izvesni srčanim oboljenjima.

Iz svega navedenog, možemo zaključiti da hipertrofirani mišić sportskog srca poseduje visoke funkcionalne kvalitete, kao i prefinjenu kontraktilnost. I zato, ne bojte se, jer, ako uspete da razvijete bilo koji oblik (od tri gore navedena) sportskog srca to vam može biti samo veliki plus u kasnijem periodu života. 

Reference

  1. Farfelj, V. S. (1972). Fiziologija sporta. NIP Partizan, Beograd.
  2. Lutanov, S. P. i Motiljanska R. E. (1967). Sport i disanje. Partizan. Beograd.
  3. Nastas, I. (2001). Osnove fiziologije fizičke aktivnosti, Beograd.
  4. Nikolić, Z. (2003). Fiziologija fizičke aktivnosti. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s