ODLIKE MAJSTORSTVA

Koja su to svojstva motornih (sportskih) veštna po kojima se razlikuju odlični, vešti, savršeno koordinisani sportisti (vežbači) od manje veštih? Kakve su karakteristike njihovog funkcionalnog izvođenja koje ih svrstavaju u „malu odabranu grupu“ vrhunskih majstora? Da li su njihove sposobnosti „Bogom dane“ ili su rezultat dugotrajnog, posvećenog, iscrpljujućeg (pravilno organizovanog) treninga?

Definiciju veštine najbolje je dao E. R. Gatri (Guthrie, 1952), koji smatra da se „veština sastoji u sposobnosti da se postigne neki cilj uz maksimum izvesnosti i minimum utrošenog vremena i energije“. Prema ovoj definiciji izdvajaju se tri bitna svojstva vrhunske uvežbanosti: maksimalna sigurnost u postizanju cilja, minimum utrošene energije i minimum vremena za izvođenje veštine.

Maksimum sigurnosti u postizanju cilja

Jedno od osnovnih svojstava veštine jeste sigurnost pokreta. Biti vešt ili uvežban znači uvek biti u stanju ispuniti cilj izvođenja. Prema Gatri to je postizanje cilja uz maksimalnu sigurnost. Na primer, mnogi pojedinci mogu da ubace loptu u koš ili da bace strelicu u centar mete. Ali, to ne znači da su svi ovi ljudi dobri košarkaši ili odlični igrači pikada. Najčešće je njihov rezultat sasvim slučajan i posledica jednog srećnog bacanja među stotinama neuspešnih pokušaja. S druge strane, vrhunski košarkaši ili igrači pikada mogu da se smatraju samo oni koji postavljeni cilj mogu postići uvek, uz visok stepen sigurnosti i bez udela faktora sreće. Upravo po ovom svojstvu (sigurnost postizanja cilja), u različitim i često nepovoljnim i visoko stresnim uslovima takmičenja, razlikuju se šampioni od prosečnih ili nedovoljno uvežbanih početnika.

Minimalni utrošak energije

Druga odlika majstorstva je smanjivanje i povremeno čuvanje energije potrebne za izvođenje određene veštine (princip uštede). Kod nekih sportova štednja energije nije cilj, već može biti nepoželjna. To je u slučaju kad je za sportski rezultat presudno npr. baciti kuglu što dalje, podići maksimalan teret, pretrčati distancu za najkraće vreme i sl. Međutim, kod većine sportova smanjivanje utroška energije povezano je sa redukovanjem ili eliminisanjem suvišnih pokreta. Isto tako, mnogi sportisti tokom nastupa moraju ekonomisati sa energijom da bi je sačuvali za kraj i tako postigli uspeh. Ono što se čini presudno jeste da su vešti sportisti sposobni da svoje izvođenje organizuju tako da smanje mentalne zahteve zadatka. Jer, smanjenje utroška energije „ide“ sa smanjenjem mentalnih zahteva zadatka, ali i sa automatizacijom veštine pri čemu se ona izvodi automatski uz minimum učešća svesti i pažnje. To dalje doprinosi da se „mentalna energija“ usmerava na druge bitne aspekte izvođenja (taktike, položaja i kretanja protivnika, saigrača, lopte, golmana itd.). Naravno, uslov za ovakvu preraspodelu mentalne energije je savladavanje veštine na najvišem mogućem nivou. Psihološka istraživanja na sportistima potvrdila su da je kod vrhunskih majstora svega 5% svesti na izvođenju veštine, a preostalih 95% usmereno je na ostvarivanje cilja – taktike, pobeda, osvajanje turnira, medalja, kupova i sl.

Minimum vremena za izvođenje pokreta

Treće svojstvo (odlika) veštine (majstorskog izvođenja) je skraćenje vremena izvođenja ili povećanje brzine kojom se cilj postiže. Za mnoge sportova brzina izvođenja predstavlja primarni takmičarski cilj (svaka trkačka disciplina od sprinta do maratona, plivanje, biciklizam, veslanje, triatlon, biatlon i dr.). Kod sportova gde brzina nije primarni takmičarski cilj, ona predstavlja važnu komponentu izvođenja, odnosno puta ka cilju. Na primer, uspešniji je onaj bokser koji zada udarac brže od protivnika, teniser koji hvata lopticu „u penjanju“, košarkaš sa efikasnim kratkim pasom, fudbaler koji brže doda loptu itd. Međutim, povećanjem brzine izvođenja mora biti optimalno u datom momentu, jer može biti kontraproduktivno. Preterano brzo izvođenje dovodi do smanjene preciznosti izvođenja – obično biva praćeno povećanjem grešaka. Dakle, fokusirajući se isključivo na brzinu sportista često smanjuje kvalitet izvođenja. Ova dva svojstva (brzinu i preciznost) treba dobro izbalansirati da bi se došlo do uspešnog postizanja željenog cilja.

Važno je zapaziti da su motorne radnje nastale u procesu učenja (treniranja) i zato ih treba razlikovati od urođenih veština i pronema nastalih tokom uzrastanja (npr. hodanje, okretanje, trčanje, održavanje ravnoteže, izbegavanje bolnih stimulusa, žvakanje i sl.). Zato se neke od tih urođenih veština i nazivaju osnovnim pokretima čoveka.

Sportske veštine su svesne, prema cilju usmerene radnje koje doprinose predeterminaciji rezultata sa visokim stepenom izvesnosti – u pogledu brzine, preciznosti, kvaliteta izvođenja i efikasnosti postizanja cilja. Izvode se za najkraće vreme i uz najmanji utrošak energije – efikasno i ekonomično. Budite sigurni da su pored svog talenta svi vrhunski sportisti prolili reke znoja, uložili nedbrojane sate, disciplinu i posvećenost, odricanja najvećeg stepena da bismo ih mi danas gledali preko malih ekrana.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s