HODANJE KAO LEK

Hodanje je najjednostavnija i najdostupnija metoda za sve uzraste. Procenat mehaničkih trauma u toku hodanja najmanji je u odnosu na druge intenzivne vrste kretanja, a zadovoljstvo je mnogo veće. U toku hodanja treba postići lakše znojenje i održavati ga. To je prvi „simptom“ koji ukazuje da ste u procesu razvijanja izdržljivosti.

Da bi hodanje imalo efekte na vaš organizam, ono mora biti brzo – poželjno je održavati puls na 120 otkucaja u minutu! Vrednost od 120 otkucaja se u sportskoj nauci naziva pražnim intenzitetom. Ona predstavlja donji „prag“ ispod kojeg bilo kakvo vežbanje i kretanje neće imati trenažne efekte na organizam, tj. neće podstaći adaptacione promene u vašem telu! Kad je hodanje brzo (sa održavanjem pulsa na 120 otkucaja/min), ono postaje gotovo jednako trčanju – glavna razlika je u tome što se hodanjem troši nešto manje energije u minutu, ali ono mnogo manje utiče na zglobove, pa je tako i manja mogućnost njihove povrede, kao i ozlede kolena i kukova.

Pojačana cirkulacija telesnih tečnosti i disanja omogućava vam da veoma efikasno eliminišete „metaboličku šljaku“ iz organizma i da oporavljate sredinu između ćelija – međućelijski (intersticijalni) prostor. Upamtite: sat brzog hodanja daje bolje rezultate nego 15 minuta trčanja! Nije slučajno da je Pol Breg (Paul Bragg) smatrao hodaje „kraljem“ vežbi i savetovao da se od malena svakodnevno hoda 5-8 kilometara, a da kasnije to rastojanje treba udvostručiti. Nikakve spoljašnje situacije ne bi trebalo da vas spreče u vašem svakodnevnim šetnjama brzim tempom. Putujući po svetu i držeći predavanja Breg je uveče šetao po hodnicima i stepenicama hotela u kojem je boravio.

Za vreme hodanja uočeno je nekoliko specifičnih dejstava: od mišićnih kontrakcija do inercionih sila tečnosti, hrane, ekstremiteta itd. Razmotrimo prvo ulogu mišićnih kontrakcija. Venozna krv cirkuliše kroz kapilare, gubi sav svoj pritisak koji nastaje zbog srčanih kontrakcija. Na cirkulaciju krvi kroz vene efikasno utiče kontrakcije koje nastaju pri kretanju dijafragme („venozno srce“) za vreme disanja. Zbog cirkulacije krvi naviše priroda je stvorila posebne ventile na unutrašnjim površinama vena od prstiju nogu do kukova i od prstiju ruku do ramena. Ti ventili omogućavaju propuštanje krvi samo u jednom smeru – naviše, prema srcu. Na venama nogu nalazi se 22, a na venama ruku 17 ventila. Pri svakoj kontrakciji mišića nogu i ruku, koje nastaju prilikom hodanja, vene se zbog kontrakcije mišića skupljaju i krv cirkuliše naviše. Pri slabljenju kontrakcija krv se, pod dejstvom sile zemljine teže, usmerava naniže, ali ventili u obliku polumeseca se zatvaraju i ne dozvoljavaju joj da teče naniže. Dakle, tako radi mišićna pumpa. Ona potiskuje krv prema srcu i pomaže drugom, venoznom srcu – dijafragmi.

Što se tiče ulogu inercionih sila, najočigledniji primer za to je otvaranje boce tako što se udarom dna flaše o zemlju čep može izbiti. Ta pojava se objašnjava količinom kretanja koja je jednaka proizvodu mase tečnosti i njene brzine; usmerene prvobitno prema zemlji, ali osetivši otpor, kretanje menja smer u suprotnu stranu – izbacujući čep. To isto dešava se i sa venoznom krvlju pri hodanju, a još jače pri trčanju. U ovom slučaju kao otpor služe ventili u obliku polumeseca. Nije slučajno da ih je veoma mnogo u nogama i rukama. Te inercione sile omogućavaju da se hrana promeša u želucu i crevima, žuč u žučnoj kesici i ne dozvoljavaju joj da se zgusne i taloži. Dalje, ritmično pritiskanje hranljivih masa i ekskrementuma na zidove creva refleksno ih iritira i prouzrokuje kontrakcije glatke muskulature usled čega nastaje njihovo normalno premeštanje – prolaženje. 

Unutrašnji organi: jetra, bubrezi, mokraćna bešika, žučna kesa, pankreas – ukratko, za vreme intenzivnog hodanja čitav sadržaj trbušne duplje se trese, ispira se krvlju i zasićuje energijom, a „toksini umora“ (metabolička šljaka) se efikasno eliminišu i čovek se posle duže šetnje oseća zdravijim i svežijim.

Inercione sile, takođe, imaju važnu ulogu u masaži međupršljenskih diskova, tetiva i celokupnog vezivnog tkiva. Nijedna masaža tako dobro ne leči međupršljenske diskove kao hodanje i trčanje. Ritmično skupljanje i širenje omogućavaju i poboljšavaju ishranu pulpoznog jezgra, hrskavice i vezivnog tkiva kičme. Nedovoljno kretanje utiče na nedovoljno masiranje navedenih tkiva organizma, zbog čega ta tkiva, usled zagađenosti i slabe ishrane, postepeno, ali sigurno, gube gipkost, postaju krhka, prestaju kvalitetno da obavljaju svoje funkcije, skupljaju se i stežu. Ukratko, gubi se funkcije međupršljenskih kolutova, a zatim i celog opružnog područija kičme shodno zakonu o ograničenju funkcija. Otuda potiču skoro sva oboljenja kičme i nerava koji iz nje polaze, i teška pokretljivost zgobova.

Ljudi koji u početku teško hodaju brzim tempom, mogu da izvode jednostavne vežbe. Podižući se na vrhove nožnih prstiju tako da se pete odvoje centimetara do dva od poda i naglo da sa spuste o pod. Na ovaj način osetićete udar, potres. Inercione sile koje tada nastaju prouzrokovaće niz prethodno opisanih efekata. Pažnja: to potresanje tela ne sme da se uradi više od jedanput u sekundi. Ukoliko su potresi previše učestali, oni onemogućavaju prikupljanje dovoljne količine krvi u međuprostorima između venoznih ventila i zbog toga su nedovoljno efikasni za cirkulaciju. Previsoko odvajanje peta od poda može da izazove nepoželjne efekte na kičmene diskove, a posebno na one koji su već traumatizovani. Preporučuje se da ovakvu „vibro-gimnastiku“ uradite 3-5 puta dnevno u trajanju od po 1 minu – 60 potresa. Slabije i bolesne osobe, posle 30 potresa, treba da odmore 5-10 minuta, a zatim da urade još 30 potresa. Vibro gimnastika veoma je korisna licima koji mnogo sede i pomaže im da spreče mnoga oboljenja untrašnjih organa – od tromboflebitisa do infarkta.

Čvrsto gaženje petama po zemlji pri hodanju podstiče efekte inercionih sila. Prema stpenu odstranjivanja metaboljičke šljake iz organizma i obnavljanju tkiva, a kako vremenom budete napredovali, osećajući se sve zdravije i svežije, poželećete da se brže krećete, i preći ćete na trčanje.

Zbog svega gore navedenog ostaje nam samo da hodamo, hodamo, hodamo…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s