STRES: Savremena bolest ili savremena prilika?

Da li je stres tu samo da bi nas unuštio i dokrajčio? Ili nam stres možda može poslužiti u svrhu ličnog razvoja? Hajde prvo da vidimo šta je stres zapravo. Stres je stanje visoke pobuđenosti (alerta) na određeni stresor. Stresor može biti situacija, odnosno konkretan događaj (objektivan stres), ili pak sadržaj misli (subjektivan stres).

Stres je nesumnjivo najveći uzročnik skoro svih bolesti u poslednja dva veka. Stres, međutim, nije negativna stvar. Kako to? Ako računamo da sedamdesetak hiljada godina postoje humanoidi (ljudi) na kugli zemaljskoj, a poslednjih sedamdesetak živimo potpuno drugačije u odnosu na ove preostale godine, možemo slobodno da kažemo da je od samog nastanka čoveka stres bio ugrađen u njega kao najosnovniji mehanizam preživljavanja.

Naš organizam sazdan je tako da obezbedi homeostazu (stabilnost unutrašnje sredine), a samim tim i očuvanje života. Dakle, sazdan je da se brani, štiti i obezbedi svakodnevni život, i tome su hormoni i sve ostalo u ljudskom telu podređeni. Kad je u ranijim fazama svog bivstvovanja na planeti zemlji čovek bio ugrožen – od neke životinje, razbojnika ili suprotnog plemena – u njemu se javljala specifična reakcija koja ga je podsticala ili da se brani ili da pobegne. Kada bi čovek uočio opasnost, a da bi spasao živu glavu, u njegovom sistemu dolazi do munjevitih promena koje diktira simpatički nervni sistem (deo autonomnog nervnog sistema). Momentalno se izlučuju adrenalin i noradrenalin iz srži nadbubrežne žlezde, regrutuju se šećeri iz jetre, luči se insulin iz beta ćelija pankreasa, povećava se veličina zenica (da bi se ostvarila što bolja percepcija), regrutuje se maksimalan broj mišićnih vlakana (motornih jedinica) u mišićnim grupama, dolazi do preraspodele krvi iz organa za varenje u aktivne mišiće, i još niza biohemijskih rakcija. Dalje, adrenalin anestezira skeletne mišiće i kožu kako bi u slučaju težih povreda tokom borbe ili bežanja mogli da ostanemo maksimalno funkcionalni. Zapamtiti: sve što se izlučilo ide direktno u krvotok da bi se prenelo do aktivnih mišića i u njima putem oksidacije (metaboličkog sagorevanja) pretvorilo u mehanički rad (snagu, brzinu, izdržljivost, žustrinu, itd.).

Prema tome, svrha stresa je preživljavanje u najkritičnijim životnim okolnostima.

Ova biohemijska i funkcionalna reakcija je programirana u našem DNA. Kad god doživite stres doživećete sve gore opisane fiziološke promene, u većoj ili manjoj meri, u zavisnosti od intenziteta stresa. Ali, ne zaboravite, stres je fiziološka reakcija, odgovor, posledica na stresor (situaciju ili misao). Da zaključimo, stres je jedan od najpozitivnijih mehanizama ugrađenih u naš DNA zahvaljujući kojem smo kao vrsta preživeli sve te silne hiljade godina u najsurovijim okruženjima.

Šta se to desilo pa je danas stres vodeći uzročnik skoro svih psihosomatskih bolesti?

Odgovor je vrlo jednostavan. Desio se izostanak fizičke aktivnosti! Pazite, rekli smo da se sve što se regrutuje u organizmu (hormoni, mišići, šećeri i dr.) izluči u krvotok. Izlučeno je da bi se prenelo do mišića i tamo upotrebilo za mehanički rad. Ali pošto mi uveliko živimo u sedenternoj civilizaciji kod nas debelo izostaje fizička aktivnost, tako da sve izlučeno ostaje u cirkulaciji i polako se taloži u krvnim sudovima. Rukovodeći vas iznervira a vi ostanete da sedite u kancelariji, deca igraju video igre ali ostaju da sede za kompjuterom, dođe do konflikta u saobraćaju a vi ostajete u sedištu auta i sl. Bilo koja stresna situacija pokrenuće kompletan fiziološki mehanizam za odbranu, ali odbrane nema. Eto uzroka apsolutno vodećih bolesti a to su kardiovaskularne bolesti.

Prevencija su dve stvari: svesno disanje i fizička aktivnost.

Kod svesnog disanja usmerite pažnju na dah koji kroz nozdrve ulazi u naša pluća i u trenutku kada lagano zaustavimo disanje treba da zamislimo/osetimo kako taj dah ispunjava čitavo telo. Ovo nije nikakva iluzija jer dah nosi informaciju! Ta energija daha omogućava čitavom telu da se regeneriše. U trenutku zaustavljanja disanja (apne) čoveku prirodno staje intelektualni korteks i ulazi u stanje koje se zove mentalna praznina – stanje prijemčivosti za osećaj. Taj osećaj je vezan za senzacije koje se dešavaju u našem telu. Kada udahnemo trebamo da osećamo da nas taj udah hrani, jer nas istinski regeneriše. Sa izdahom lagano pustiti sve tenzije u našem telu da izađu. Ta svest i koncentracija na dah je ono što nas opušta jer zaustavlja naše misli koje nas često parazitiraju i crpe. Disanje je jedina „tačka“ u našem organizmu gde mi možemo voljno simpatičku reakciju da prebacimo u parasimpatičku – stanje jedne jake nadraženosti organizma da prebacimo u stanje relaksacije.

Fizička aktivnost i kretanje najefikasnije će eliminisati sav sadržaj iz krvotoka. Prilikom rada na svežem vazduhu pokreću se jake oksidativno-regenerativne reakcije i stvara se veoma kvalitetna, jaka i mlada krv. Krvotok se povećeva 4-5 puta, srčani otkucaji 3-4 puta, disanje 20-30 puta, raznovrsne vibracije i trenja tokom kretanja stvaraju dodatnu energiju u organizmu, pojava znoja na koži omogućuje da se unese više energije kroz kožu, katabolizam stimuliše procese obnavljanja (anabolizam), ubrzava dolaženje plastičnih, energetskih i mineralnih matreija, ubrzava izdvajanje mokraćne kiseline, hlornog natrijuma, vode, kalcijuma, žuči i dr. i na taj način detoksikuje organizam. Veoma pojačana cirkulacija i disanje oksidišu, ispiraju i eliminišu toksine. Na ovaj način dolazi do kompletnog čišćenja celog organizma.

Ukoliko vežbate, stres vam može pomoći da funkcionalno napredujete u sportskim aktivnostima, a sportske aktivnosti vam povećavaju prag tolerancije na visok nivo stresa.

Eto prilike umesto propadanja, razvoja umesto nazadovanja. Usmerite, putem svesnog disanja i treninga, svu tu potencijalnu energiju za napredak i lični razvoj. Kad doživite stres „gorivo“ vam je svakako u cirkulaciji, bolje je da ode u aktivne mišiće nego tu da ostane.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s