ZAŠTO JE VAŽNO IMATI KONTINUITET U TRENINGU

Kontinuiranost trenažnog procesa je jedna od osnovnih zakonitosti sportskog treninga. U osnovi ove zakonitosti je da se efekti pojedinačnih treninga međusobno povežu, tako da se svaki naredni gradi na tragovima prethodnog. To praćenje fiziološkog traga prethodnog treninga čini da se postepeno svaki naredni treninga nadovezuje na prethodni, formirajući mozaik funkcionalne slike naših sveukupnih motoričkih sposobnosti.

Postoje tri zadatka koje kontinuitet treba da obezbedi. Prvi je da se trening gradi na način koji obezbeđuje njegove pozitivne efekte. Drugi je da se izbegnu svi neopravdani prekidi trenažnog procesa. Izbegavanje dugih pauza je esencijalno jer one mogu dovesti (a najčešće i dovedu) do gubljenja do tada stečenih pozitivnih adaptacionih promena u organizmu sportiste/vežbača. Budući da se pauze ponekad ne mogu izbeći, zbog nepredviđenih situacije u treningu (npr. povrede) ili zbog planskog smanjenja veličine opterećenja u pojedinim fazama trenažnog procesa (npr. faza aktivnog odmora), treći zadatak bi bio da se regresija treniranosti svede na minimum.

Interesantno je da su se zahtevi za kontinuitetom u treningu pojavili pre više od 80 godina. Kod sportista se već tada preporučivao svakodnevni trening, a kod rekreativaca savki drugi dan ili tri puta sedmično. Međutim, ovaj zahtev je prihvaćen znatno kasnije, kada su otkrivene zakonitosti adaptacije na trenažni proces.

Evo o čemu se radi. Naučnici su otkrili da genetski matreijal odgovoran za adaptciju organizma na trenažna opterećenja čine RNK i belančevine. Otkrili su da ovaj materijal nije ravnomerno raspoređen kod ljudi i da nije neiscrpan. Svako raspolaže odeđenom količinom ovog materijala i svako je različito „obdaren“ da se prilagodi na trenažni uticaj (svako je jedinka za sebe). Dalje, kod dužih pauza u treningu, ili potpunog prekida aktivnsti, dolazi do neminovne regresije treniranosti – pada u svim funkcionalnim sistemima i sposobnostima. Kada se ponovo započinje sa treningom pomenuti genetski potencijal se iscrpljuje za povratak na prethodni nivo, umesto za skok na viši nivo treniranosti.

Znači, svi vežbači koji prave neopravdane pauze sa treningom plaćaju daleko veću cenu adaptacije, jer upadaju u začarani krug „gubitak-vraćanje“ treniranosti i umesto da napreduju ka višim nivoima funkcionalnosti, oni stalno troše svoje potencijale za obnavljanje ranije dostignutih nivoa treniranosti. Kod vrhunskih sportista je ovo daleko više izraženije i može ih koštati karijere.

Sportska nauka je otkrila još neke zanimljivosti što se tiče gubljenja i vraćanja visokog nivoa treniranosti. Naime, takav praksa dovodi do oštećenja organa koji su odgovorni za adaptaciju.

Kontinuiranost treninga treba da obezbedi tri osnovna uslova:

  1. Da se gradi kao višegodišnji proces koji osigurava najbolje trenažne efekte, sportsku specijalizaciju i postizanje maksimalnih rezultata.
  2. Da veza između treninga bude takva da dođe do kumulativnih pozitivnih trenežnih efekata.
  3. Da smenjivanje napora i odmora obezbedi optimalne uslove za progresiju i maksimalno ispoljavanje potencijalnih mogućnosti svakog pojedinca.

Iz svega do sada rečenog, možemo zaključiti da se kontinuitet ne odnosi na povezivanje samo dva-tri treninga ili nekoliko nedelja vežbanja već praktično na ceo život kod rekreativnih vežbača i celu karijeru kod vrhunskih sportista. U idealnom slučaju kontinuitet se nikada ne gubi, osim u slučajevima kada je kraći vremenski period odmora neophodan radi regeneracije celog sistema. U slučaju dužih prekida, povratak na raniji nivo je težak, a ukoliko je smenjivanje perioda prekida i rada učestaliji, neekonomičnost trošenja naših genetskih potencijala je veća. To se posebno odnosi na vrhunske sportiste.

Imati kontinuitet i istrajnost najvažnija je stvar. Ne pravite česte pauze sa vežbanjem ukoliko želite da napredujete. U periodima odmora (npr. preko leta) zamenite svoju osnovnu aktivnost aktivnim odmorom – šetnjama, rekreativnim plivanjem, planinarenjem, ili bilo čim drugim što vam pruža fizički, umni, duševni i emocionalni oporavak. Zatim se vratite treningu i prevaziđite sebe u svakom pogledu!

Reference

  1. Forant, B. (2010). Vrhunski kondicioni trening. Datastatus. Beograd.
  2. Koprivica, V. (2002). Osnove sportskog treninga. Multigraf. Beograd.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s