TRENIRAJTE POKRETE A NE MIŠIĆE

U kompjuterskoj terminologiji postoji važna razlika između hardvera i softvera. Ova razlika može pomoći da se pokaže kako telo stvara, prepoznaje i poboljšava kretanje. Hardver se odnosi na komponente mašine dok se softver odnosi na programe (komande ili instrukcije) koji omogućavaju mašini da ispuni zadatak koji se od nje traži. Kada govorimo o ljudskom telu, uključujući kosti, mišiće, zglobove, ligamente i sve ostalo fizičko, mi govorimo o telesnom hardveru. Kada govorimo o motornim programima, mislimo na telesni softver.

Motorni programi su jednostavno načini na koje mozak pohranjuje informacije o kretanju. Na primer, kada vozite bicikl, zamahujete štapom za golf, ili šutirate slobodno bacanje, vi razvijate motorni program koji vam omogućava da ponovite ovu aktivnost bez potrebe da ponovo naučite mehaniku. Motorni program je način našeg tela da očuva energija i prostor za skladištenje. Mozak stvara specifične programske sekvence pokreta koji su jedinstveni za telo i aktivnost. Na taj način ne morate sastavljati sve pojedinačne delove pokreta svaki put kada želite da koristite taj pokret. Na primer, svaki put kada idete na golf, jednostavno možete pristupiti datoteci u mozgu koja sadrži podatke o zamahu štapom, bez potrebe da sastavljate pojedinačne delove zamaha.

Što se motorni program više koristi, on postaje efikasniji i prefinjeniji. Profesionalni sportisti razvijaju motorne programe koji su tako prefinjeni da mogu efikasno da izvode složene tehnike u različitim uslovima i sa visokim nivoima fizičkog i psihičkog stresa.

Dakle, svaki trening je dobra, zar ne? Pa, ne baš. Ako se neka aktivnost praktikuje sa lošom formom (tehnikom izvođenja, lošim pristupom i sl.), loša forma će biti deo informacija zabeleženih u motornom programu. Vins Lombardi često je govorio: „Vežbanjem se ne postiže savršenstvo. Savršenim vežbanjem se postiže savršenstvo!“

Motorni programi mogu biti opšti ili specifični. Opšti, ili osnovni, motorički programi su skoro kao zajednički ili standardni operativni sistem; specifični programi se odnose na određene aktivnosti. Odojčad dele zajedničke pokrete potrebne za razvoj njihovih umova i tela. Gotovo sva deca slede isti put kako bi napredovala od puzanja do hodanja. Opšti motorički program je zajednički svim pojedincima; ali specifični motorički programi su jedinstveni, zasnovani na starosti i iskustvu. Osnovni motorički programi (opšti pokreti čoveka) stvaraju platformu za specifične motoričke programe (specifične sportske tehnike). Opšti sistem je referentni okvir za osnovni pokret i sadrži informacije kao što su:

• maksimalni dohvat;

• centar gravitacije (centar mase);

• granice okretanja desno i levo;

• hodanje;

• trčanje;

• osećaj za čučnjeve

• osećaj za iskorake

• ravnoteža (balans)

Motorni programi se prvo koriste kada dete počinje da se kreće, bilo da se kotrlja, puzi ili hoda. Većina dece uči da hoda dugo pre nego što mogu efikasno da komuniciraju rečima i pre nego što razviju opažajne sposobnosti da oponašaju tako složen pokret. Prema tome, hodanje se uči kroz osećaj, a ne kroz verbalno komuniciranje ili posmatranje. Važno je razumeti ovo jer kada sportista pokušava da nauči novi obrazac kretanja, trener ili partner na treningu često će koristiti reči ili demonstrirati pokret pre stvorenog osećaja. Ali jezik pokreta se piše kroz osećaj. Ovaj osećaj se naziva kinestetički osećaj (propriocepcija) ili svest o telu; to je način na koji telo oseća i dodir i pokret. Ovo ne znači da reči i zapažanja ne mogu da poboljšaju i čak pomognu sportskim pokretima. Međutim, važno je – kad god je to moguće – naučiti kretanje kroz kretanje.

Kada postoji problem sa kretanjem (tehnikom izvođenja), obavezno razmotrite hardver i softver. Uobičajeno je pretpostaviti da se sa dovoljno prakse softver ili motorni program može poboljšati i oplemeniti. Ovo može biti istina samo ako hardver radi optimalno. Međutim, pogrešno je pretpostaviti da je sportista u optimalnoj formi samo zato što naporno radi i redovno trenira. Sportista može da razvije mišiće i poboljša izdržljivost, ali kakvi su mu pokretni obrasci?

Način na koji se sportisti kreću, a ne kako izgledaju, definiše sportiste. Na primer, moderni treninzi sa težinama često imaju više zajedničkog sa bodibildingom nego sa sportskim performansama ili poboljšanjem kretanja. Sportista prvo mora da razvije obrasce kretanja mnogo ranije nego će se brinuti o svom izgledu i poboljšanju performansi.

Savladavanje raznovrsnih pokreta i krtnih radnji poboljšava unutarmišićnu i međumišićnu koordinaciju, i čini da telo dela kao sinhronizovana celina. Takođe, ova „nervna prokrvljenost“ unosi više elektriciteta u mišićne ćelije, samim tim, poboljšava metabolizam mišićnih vlaka, što dalje može imati pozitivne efekte i na rast mišićne mase.

Reference

  1. Cook, G. (2003). Athletic body in balance. Human Kinetics.
  2. Stefanović, Đ. & Jakovljević, S. (2004). Tehnologija sportskog treninga. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Beograd.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s