NETRENIRANI vs TRENIRANI

Postavlja se pitanje zašto čovek uopšte da trenira ili vežba bilo šta. Zašto da se maltretira, napreže, znoji, gladuje, gubi vreme, energiju, snagu, strpljenje, broji kalorije, troši novac na skupocenu opremu, razne fitnese centre i teretne, personalne trenere, sportsku suplementaciju…?

Čemu sve to? Zar nije život već dovoljno komplikovan, pun obaveza, briga, nervoze, stresa, nedostatka vremena i nestrpljenja… a pored svega toga trebam još da odvojim dragocene minute svog života i još dragocenije dinare (evre) moje skromne zarade da bih se dodatno maltretirao, i sebi zacrtavao dodatne ciljeve i obaveze koje će mi još popuniti ionako prenatrpan dnevni raspored?

Zašto toliko da se naprežem, bolje da se štedim? E pa gospodo netrenirani, prva stvar koju treba da znate jeste da ljudski organizam ne radi po principu neke mašine npr. automobila, mašine za veš, usisivača, ili bilo koje druge mašine koja se može naći u nekoj kući, firmi, fabrici, kancelariji i sl. Princip rada mašine je da što mašina duže radi to se više haba. Ovo može da bude slučaj i sa čovekom, reći ćete. I, u pravu ste. Ali, ovde ne govorimo o prostom, besciljnom fizičkom radu, već o sistematski vođenom i pravilno doziranom treningu, vežbanju i fizičkoj aktivnosti. Osnovni cilj ovakvog vežbanja je da podigne sve funkcionalne, motoričke, sistemske i psihološke sposobnosti. Dakle, cilj treninga je sveukupan razvoj čoveka.

Istina je, međutim, da se čovek posle treninga oseća umornijim, slabijim i iscrpljenijim nego pre. Ali SREĆNIJIM! Zašto? Zato što je taj kontrolisani i pravilno usmereni umor adekvatan stimulus za prevazilaženje spostvenih mogućnosti. To prevazilaženje samog sebe u funkcionalnom smislu je velika tajna trenažnog procesa i naziva se „superkompenzacija“. To je fenomen koji se dešava u ljudkom organizmu kada energetski i funkcionalni nivo prevaziđe postojeći. Cilj trenažnog procesa je upravo to – povezivanje ovih poželjnih i pozitivnih efekata. Evo nekih efekata različitih vrsta treninga.

Npr. kada redovno trčite dolazi do razgradnje starih eritrocita* (*crvena krvna zrnca koja su zadužena za prenos gvožđa i kiseonika u našem telu) i podsticanja da se iz koštane srži stvore mladi potentniji za kiseonik, što naš organizam daleko brže obnavlja, podmlađuje i osvežava. Trčanje ojačava srce tako što će ono smanjiti broj otkucaja u minuti i na taj način postati ekonomičnije – jer će manje metaboličke energije trošiti na svoj rad. Ono će takođe postati elastičnije tako da će moći prilikom jedne dijastole* (*period kada srce prima svežu krv u sebe i odmara se od prethodnog aktivnog ciklusa) moći da primi a samim tim i istisne više krvi u cirkulaciju. Svi ovi efekti dovode do veće funkcionalnosti celog srčano-sudovnog sistema, i na taj način utiču na ubrzani oporavak posle fizičkog i/ili umnog rada. Dalje, sagorevanje potkožnog masnog tkiva dovodi do povećane dostupnosti energije za mišićni rad, što izaziva osećaj optimizma i želje za daljim napredovanjem.

Kada radimo sa tegovima mi ne ojačavano samo mišiće već i tetive i kosti. U kostima će se tokom godina ugraditi daleko više kalcijuma što može značajno unaprediti kvalitet života u kasnijim godinama, pogotovo kod žena u PMSu.

Razgibano telo omogućava veći obim pokreta što nam praktično daje slobodu kretanja i štiti od povreda. Takođe, elastičnost osobađa krvotok u mišićima jer arterije, vene i kapilari nisu pritisnuti povećanim mišićnim tonusom.

Snažan stomak je direkto povezan sa zdravljem kičmenog stuba, aerobna kondicija sa bistrinom misli (zbog većeg dotoka kiseonika u mozak), snaga sa zdravljem koštano-zglobnog sistema, gipkost sa prokrvljenošću, sagorevanje masti sa visokom metaboličkom energijom, sveža krv sa odloženom dehidratacijom, hipertrofirani mišići sa odlaganjem umora, zdravlje srca sa dugovečnošću, dobra koordinisanost sa većem efikasnošću prilikom bilo kog fizičkog rada, utrenirani organizam sa utreniranim umom, povećani plućni kapacitet sa baznom sredinom unutar tela (kisela može dovesti do pojave malignih ćelija), manje masnog tkiva sa rasterećenošću srčano-sudovnog sistema (manje kapilara manje perifernog otpora), a svežina, optimizam i radost kod dobro utreniranih pojedinaca prosto su zarazni i podsticajni za sve koji nisu ažurni da treniraju, da i oni probaju.

Ukoliko se dvoumite da li da krenete sa treningom, nemoj te. Idite odmah i očekujte bar ove minimalno nabrojane efekte na vaše celokupno zdravlje. Za nabrajanje svega korisnog mogu se napisati tomovi knjiga. Zato ne čekajte već krenite na put ka boljem „ja“ a ostalo ćete usput ispitati, istražiti i saznati.

SREĆNO!

2 Replies to “NETRENIRANI vs TRENIRANI”

Leave a Reply to Daniel Cancel reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s