Deo 1. TRILOGIJA O MISLIMA: Čudesni put jedne misli

Da li ste nekada razmišljali o mislima, mislili o mašti, maštali o razmišljanju? Richard Brennan jednom je rekao: „Bog je čoveku dao dar razmišljanja. Ali, ono o čemu razmišlja jeste poklon koji on daje samom sebi“. Sposobnost razmišljanja je ubedljivo najveći dar koji imamo. Da bismo ga pravilno koristili, umnožili i usmerili ka ličnom razvoju, neophodno je, za početak, da spoznamu putanju jedne jedine misli.

Broj misli u toku prosečnog dana, koji prođe kroz mozak prosečne osobe, iznosi oko 60 000. Ogroman broj! Uzevši u obzir da se taj broj može udvostručiti ili utrostručiti u nekim ekstremnijim danima (situacijama, dešavanjima) navodi nas na pitanje kakav je put, učinak i svrha samo jedne misli. Pre svega, osnova za razumevanje ovog puta je razumevanje osnovne gradivne jedinice našeg mozga – neurona. Svaka moždana ćelija (neuron) deluje tako što formira fantastično složene nervne veze s desetinama hiljada svojih najbližih „komšija“. Te veze se ostvaruju preko njenih najvećih izdanaka (aksona). Kada jedan akson ostvari više hiljada veza sa tzv. dugmićima na mnogim hiljadama drugih aksona (ili dedndrita, druga najčešća veza), formira se spoj, veza ili tačka susreta koja se naziva sinapsa.

Kada se elektromagnetna biohemijska poruka (nervni nadražaj), odnosno sadržaj jedne misli, spusti niz akson, ona se dalje propušta kroz sinaptičko dugmence koje je spojeno sa izbočinom dendrita. Između njih dvoje postoji vrlo mali razmak nazvan sinaptička pukotina. Nervni nadražaj uzrokuje otpuštanje stotina hiljada mehurića (vezikula) preko sinaptičke pukotine – koji u tom trenutku putuju brzinom svetlosti – da bi se priljubili uz površinu izbočine dendrita primajućeg neurona. Sadržaj misli se potom prenosi duž tela (some) primajućeg neurona do njegovog aksona koji će istim principom preneti sadržaj misli do narednih nervnih ćelija. Na ovaj način (najjednostavnije rečeno) oblikuje se zamršena putanja jedne misli (vidi Sliku 1).

Slika 1. Prenos biohemijskih poduka, odnosno sadržaja misli, između dva neurona. Otpuštanje mehurića (vezikula) sa jednog, i nihovo prihvatanje kod drugog neurona. Prenos se vrši brzinom svetlosti.

Ono što je vrlo važno da znate jeste da je svaki obrazac misli poznat kao otisak pamćenja. Doslovno, to je „trag“ koji pamćenje ostavlja za sobom, koji ukoliko se češće ponavlja dovodi do formiranja mapa misli. On je, takođe, što je vrlo važno, NAVIKA. I što je još važnije, to je trag koji postoji u fizičkoj stvarnosti – „tehnička“ činjenica biološke stvarnosti. Vaše misli su bukvalno materijane i stvarne!

Da bi se jedna navika formirala, zaživela i počela da deluje potrebno je četiri nedelje konsekventnog ponavljanja određenih misaonih obrazaca, jer je toliko potrebno da bi se formirali novi nervni putevi (sinpse) u vašem mozgu. Ponavljanje misli smanjuje biohemijski otpor ponovnom pojavljivanju te iste misli. Kao kada biste prvi put išli kroz šumu bez puta. Kada biste prošli novim putem od tačke A do tačke B, za vama bi ostao neznatan trag da je neko tuda prolazio. Ako sledeći put povedete nekoga istim putem, osta bi malo jasniji trag. Ukoliko povedete 30-50 ljudi da im pokažete novu stazu, put ćete još više raskrčiti. I na kraju, ako bi lokacija koju ste otkrili (tačka B) postala toliko atraktivan, put bi se asfaltirao i bio prohodan za automobile i autobuse, đačke i izviđačke ekskurzije. I obrnuto, kada biste svega jednom ili dva-tri puta prošli novim putem, a potom odustali, potencijalno nova staza vrlo brzo bi zarasla kao da niko nikada tuda nije prolazio. Sličnu analogiju možemo da upotrebima i na formiranje novih nervnih puteva. Da bi došlo do vidljive i trajne nove navike nepohodno je mislima „krčiti“ novi put u vašem mozgu iznova i iznova.

Sada kada znate koliko je neverovatna fizička, biološka i hemijska složenost samo jedne od stotina hiljada misli koje svakodnevno mislite, možete da shvatite koliko je važno da vaš mozak dobije prvorazrednu hranu, kiseonik, podatke i ljubav, kako biste nesmetano oblikovali, umnožavali i kvalitetno razvijali vaše sposbnosti pamćenja, koncentracije, kao i celokupnog ličnog usavršavanja. 

 Uvek imajte hrabrosti da krčite, otkrivate i ostvarujete nove puteve i u vašem mozgu i u vašem životu. Tu smo da se razvijamo i napredujemo, a to je proces bez kraja.

Reference

  1. Brennan, R. (2001). Aleksanderova tehnika. Finesa. Beograd.
  2. Buzan, T. & Buzan, B. (1999). Mape uma. Finesa. Beograd.
  3. Buzan, T. (2001). Koristite obe hemisfere mozga. Finesa. Beograd.
  4. Buzan, T. (2004). Sklad uma i tela. Finesa. Beograd.
  5. Nikolić, Z. (2003). Fiziologija fizičke aktivnosti. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s