Deo 3. TRILOGIJA O MISLIMA: Slike u oku uma

Postavlja se pitanje: da li vizuelizacija zaista deluje? Odgovor je: APSOLUTNO DA! Mnogi od nas svakodnevno vizuelizuju, ali često nesvesno i na negativan način. To se zove briga. Dokaz za to je reakcija našeg tela. Kada brinemo napeti smo, ubrzano dišemo, srce ubrzava rad, mišići su zategnutiji. Umesto toga, treba da naučimo kako da pozitivno vizuelizujemo kako bismo se pripremili za uspeh.

Stiven Kavi (Stephen Covey) nazvao je vizuelizaciju „početak sa krajem na umu“. Kavi ističe da se sva dostignuća stvaraju dva puta: prvo u glavi, a onda u stvarnosti. Dok to budete radili, transformisaćete energiju koja održava vašu brigu u gorivo za lično ostvarenje.

Vizuelizacija deluje jer su um i telo povezani na duboko intiman način. Nauka tek počinje da razumeva ovu vezu. Jedno od najefikasnijih istraživanja na ovu temu sproveo je Dr. Džon Besmadžijan (John Besmajian) sa Univerziteta Emori. Besmadžijan je povezao veoma osetljive elektrode sa pojedinačnim motornim mišićnim jedinicama u podlakticama ljudi. Ove elektrode povezao je sa osciloskopom i audio-pojačivačem kako bi mogao da zabeleži obrazac elektrokontrakcija svake pojedinačne motorne jedinice. Motorna jedinica se sastoje od alfa-motoneurona, aksona i grupe mišićnih vlakana (može biti manja ili veća), i svaka je pokazivala svoj posebni obrazac, različit od ostalih kako po obliku šiljaka na osciloskopu tako i po odgovarajućem „pucketavom“ zvuku zabeleženom na audio-pojačivaču.

Besmadžijan je potom otkrio da samo zamišljajući ljudi mogu da promene obrazac paljenja svake pojedinačne jedinice. Dalje je pokazao da „većina osoba postaje toliko izvežbana da mogu da proizvedu čitav spektar ritmova kao što su dubleti, tripleti, galopirajući ritmovi, pa čak i komplikovano bubnjanje i dobovanje“.

Snaga vizuelizacije može da utiče na pojedinačne motorne jedinice i da menja mišićnu aktivnost oko tih ćelija. Prema tome, pozitivna, svesna vizuelizacija savršenstva, koja uključuje više čula (sinestezija), daje energiju mišićnim grupama koje treba da izvedu neku akciju, vešto podešavajući čitav um i telo na odgovarajući napor tokom izvođenja.

Praktične implikacije

Da biste izvukli najviše iz svog vežbanja vizuelizacije potrebno je, kao prvo, da znate da ste „opremljeni“. Svi su sposobni da vizueliziraju! Ukoliko pak mislite da ste izuzetak, i nemate tu sposobnost, zapitajte se da li možete da opišete, barem u grubim crtama, sledeće predmete: svoja kola, kuću, slona, jabuku, da li možete da zamislite Monalizu s brkovima, mačku u svemiru, slona u podmornici? Očigledno možete.

Ove slike se nalaze u okcipitalnom režnju vašeg mozga. Okcipitalni režanj ima ulogu vaše lične biokompjuterizovane arhive u kojoj su pohranjene kolekcije milijardi slika iz vaše lične istorije. U ovom trenutku taj deo mozga ima potencijal da uskladišti beskrajnu seriju slika i da, u saradnji sa frontalnim režnjevima, stvori još toliko.

Neki ljudi prirodno vide ove slike živopisno, dok drugi misle da njihovo oko uma nije sposobno za tako nešto. Međutim, uz malo vežbe svi mogu izoštriti unutrašnje slike. Korist od vizuelizacije se uvećava čak i kada samo mislite o svom željenom cilju.

Sposobnost da zamislite željeni ishod ugrađen je u vaš mozak, a mozak se usavršavao tokom miliona godina evolucije da bi vam omogućio da uspešno uskladite tu sliku sa delovanjem.

Kao drugo, dok vizuelizujete koristite sva čula. Što više budete uključivali vaša čula to će snažnija biti vaša vizuelizacija. Npr. ako zamišljate kako šutirate slobodna bacanja ostetite dodir lopte na dlanu, miris sale, oblik i boju koša, zvuk kako tapkate loptu o pod, težinu lpote u rukama itd.

U početku ćete imati samo grube slike u umu, ali kako dani budu prolazili postaćete sve savršeniji u obogaćivanju vaše vizuelizacije.

Shodno tome, kao treća stavka, vežbanje je neophodno kao i kod bilo koje druge veštine. Jednostavno se obavežite na redovno mentalno vežbanje. Nauka i praksa kažu da postoji nekoliko najboljih prilika za ovu vrstu vežbanja:

  • Ujutru posle buđenja
  • Uveče posle odlaska u krevet
  • Kada se vozite u vozu, autobusu, čamcu ili automobilu
  • Kada pravite pauzu tokom nekog rada

Vizuelizirajte na dva načina: spolja-unutra i iznutra-spolja. Prvo zamišljajte kako posmatrate sebe spolja. Ako uzmemo već navedeni primer izvođenja slobodnih bacanja to bi značilo da posmatrate sebe iz perspektive publike. Zatim, „ponovo uđite“ u svoje telo i vizualizujte svoje savršeno bacanje (koš „bez koske“). Potom, eksperimentišite sa mešanjem ova dva pristupa.

Zamke na putu

Znajte da mašta nije isto što i vizuelizacija. Zabavno je maštati kako ste dostigli savršenstvo u nekoj oblasti, ali mašta jednostavno nije isto što i vizuelizacija. Mašta ne zahteva svesnu pažnju i nije toliko usredsređena i energična kao vizuelizacija. Vizuelizacija je svesna radnja i što je najbitnije ona je „rad“. Kako rad? Lepo, vizuelizacija troši metaboličku energije mozak angažuje isto – ako ne i više – kao i kod stvarnog mišićnog treninga. Ipak, mašta  i sanjarenje mogu zasaditi seme vizuelizacije, ali snovi mogu postati stvarnost samo kao rezultat rada koji počinje prvo u glavi, a potom u stvarnosti.

Reference

  1. Buzan, T. & Buzan, B. (1999). Mape uma. Finesa. Beograd.
  2. Buzan, T. (2001). Koristite obe hemisfere mozga. Finesa. Beograd.
  3. Buzan, T. (2004). Sklad uma i tela. Finesa. Beograd.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s