KOLIKO JE „SAVREMENO“ SAVREMENO DOBA: Aspekti zdravlja i (ne)aktivnosti

Pojam zdravlja definisala je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) još 1948. godine, po kojoj zdravlje nije samo odsustvo bolesti i iznemoglosti, već i stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja. Dakle, zdravlje je mnogo više od odsustva bolesti i predstavja ključni faktor kvaliteta života. Prema WHO postoje četiri glavna faktora koja utiču na vaš zdravstveni status: zdravstvena briga (Helath Car) 10%, okruženje/okolina (Environment) 19%, nasledni faktori (Human Biology) 20% i najvažnije i presudno životni stil (Lifestyle) sa čak 51% – stres, puženje, gojaznost, ishrana, krvni pritisak, alkohol, droga, aktivnosti i sl.

Zanimljivo je da prvi podaci o fizičkoj aktivnosti organizovanoj u cilju promocije zdravlja potiču iz Kine još od 2500 godina pre naše ere. Hippocrates (460-370 p.n.e) ističe da svaki telesni segment koji je fizički aktivan ostaje zdrav, razvijen i sporije stari.

Već i vrapci znaju da je fizička aktivnost i dobra fizička kondicija smanjuju rizik od nastanka bolesti i doprinose optimalnom zdravlju. Čuvena epidemiološka studija Morisa i sar. koja je trajala čak pet godina (1953-1958) na kondukterima i vozačima gradskog prevoza pokazala je da kondukteri manje oboljevaju od srčanih oboljenja zbog većeg nivoa habitualne fizičke aktivnosti – penjanje uz stepenice* (*ovo se odnosi na gradske autobuse u Londonu koji su na sprat).

Naši preci su živeli u mnogo fizički zahtevnijem, odnosno „fizički savremenijem“ svetu i takvu genetsku osnovu su i nama preneli. Tako da je čovek današnjice iste genomske strukture kao i homo-sapiens pre 40.000 – 100.000 godina. Ta struktura je oformljena u smislu fizički aktivnog života (sakupljačka privreda, lovci, poljoprivreda…). Tek nešto više od 200 godina, stvari su se promenile – industrijska revolucija. Ali, unapređivanjem tehnologije/a „unapredio“ se i sedenterni način života.

Toliko smo sedenterno napredovali da se gojaznost u svetu povećala duplo od 1980. U 2008. više od 1.4 milijardi odraslih (20 godina i stariji) su prekomerno uhranjeni. Ot tog broja 200 miliona muškaraca i oko 300 miliona žena je gojazno. 65% svetske populacije živi u zemljama gde su prekomerna uhranjenosti i gojaznost češći uzrok smrti nego neuhranjenost. Više od 40 miliona dece ispod 5 godina starosti je prekomerno uhranjeno u 2010. Važno je znati da je gojaznost reverzibilna i da se može sprečiti.

Ono što, pored sedenternosti, karakteriše savremeno doba jeste fenomen koji glasi: ljudi postaju sve gojazniji, a ne sve bolje uhranjeni!!! Bolja uhranjenost ne znači i kvalitetnu uhranjenost i zdravlje! Broj gojaznih ljudi jednak je broju neuhranjenih (1,1 milijarda). Za ovo je svakako odgovoran loš izbor namirnica u svakodnevnoj ishrani, i nedostatak bilo kakvog oblika kretanja (da ne kažem organizovanog vežbanja), dovodeći do: povećanje gojaznosti, srčanih oboljenja, dijabetesa, malignih bolesti, a indirektno izaziva i niz drugih problema (depresija i sl…).

Prema Američkom centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i Američkom koledžu za sportsku medicinu (ACSM) loša ishrana, udružena sa nedostatkom fizičke aktovnosti uzrokuje 300 000 smrtnih slučajeva godišnje (srčana oboljenja, dijabetes, maligne bolesti, i druga oboljenja).

S druge strane, ništa vam neće tako „efikasno“ uništiti leđa kao dugotrajno sedenje (bez fizičke aktivnosti). Zašto? Zato što duboki mišići leđa uopšte nisu projektovani za dugotrajno sedenje. Ovi mišići (tzv. paraspinalni) su peraste arhitkture (što posebno ne odgovara sedećem položaju), pružaju se celom dužinom kičme i sa početnim pripojima na zadnjog strani karlice. Kada se usled sedenja karlica blago pomeri ka napred pripoji se istegnu. To uzrokuje zatezanjem celog mišićno-kičmenog lanca, dovodeći do pojačanog pritiska na međupršljenskim diskovima (nalaze se između svaka dva pršljena). Dalje, iz diskova izlazi dragocena tečnost (oni su 88% od tečnosti) i ceo kičmeni sistem postaje krajnje krt. Smanjenje razmaka između diskova može dovesti (često i dovede) do preignječenja ishijalgičnog nerva – kasnije do „čuvenog“ išijasa.

Koliko je moderno ovo naše doba, sa aspekta zdravlja i kretanja? Odgovor je jednostavan: zaostali smo da zaostaliji ne možemo biti. Pretvorili smo se u jedno „nepokretno paralizovano društvo“. Jedino što je savremeno danas su raznorazne tzv. hronične nezarazne bolesti, a one su isključivo posledica neaktivnosti. Ukoliko želimo da popravimo statistiku koja glasi da 3/4 od ukupnog broja smrti ljudi preko 18 godina kao posledice ovih oboljenja, onda ćemo morati malo da se pokrenemo, informišemo, razgovaramo sa stručnjacima iz raznih oblasti preventive, zdravlja i fizičke kulture, steknemo odgovarajuća znanja.

Rešenje i preventiva su zapravo vrlo jednostavni. Fizička aktivnost i kondiciija predstavljaju metode promocije zdravlja i velnesa, doprinose kvalitetu života definisano pojmom velnes. Drugim rečima utiču na druge aspekte zdravlja, kao što su ona navedena definicijom WHO.

Da biste stekli orjentaciju kako da počnete pogledajte piramidu fizičkih aktivnosti:

  1. Bazu piramide čine obične fizičke aktivnosti – bilo kakvi pokreti tela ostvareni putem mišićne kontrakcije pri čemu se troši energija: hodanje, trčanje, vožnja bicikla, planinarenje, cepanje drva, krečenje, nošenje džakova i sl.
  2. Prvi nivo čini Physical fitness (kondicija), koji predstavljaskup fizičkih atributa koji omogućavaju organizmu da odgovori ili se adaptira na fizičko opterećenje.
  3. Vrh piramide rezervisan je za vežbanje i trenažni proces – plansko, smišljeno ponavljanje pokreta tela u cilju poboljšanja ili održavanja kondicije (fizičkih, funkcionalnih, motoričkih, psiholoških sposobnosti).

Da se ne bih ponavljao, za pozitivne efekte koji vas čekaju kao posledica posvećenosti fizičkom vežbanju pogledajte moj blog NETRENIRNI vs TRENIRANI.

Sve u svemu, mnooogo smo se unazadili u odnosu na naše pretke. Potrudimo se da budemo što aktivniji i da smišljeno i planski napredujemo i na zdravstvenim i na funkcionalnim nivoima. Inače, moderno doba ostaće isključivo upamćeno napretkom savremenih tehnologija i nauke, sa jedne strane, i napretkom i razvojem savremenih nezaraznih bolesti, sa druge strane.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s