SPORA I BRZA VLAKNA, SPORI I BRZI LJUDI

Da li su mišićna vlakna sva ista ili se razlikuju po nečemu? Da li je slučajno što je neko npr. vitak ali dosta jak za svoju kategoriju, ili je pak, neko drugi malo krupniji ali mu „leži“ dugotrajna aktivnost tipa hodanja, trčanja i sl.? Zašto je neko krupne konstitucije i izgleda snažan a zapravo nije? Dok, je neko treći vitak i podseća na maratonca a opet uopšte nema izdržljivost. U ovom tekstu obrađujemo jedan od visoko genetski determinisanih faktora kojeg treba uvek imati na umu i uzeti u obzir. Od poštovanja ovog faktora u mnogome zavisi vaše zdravlje, trenažni ciljevi i potencijalni vrhunski rezultat. Ako ste se nakada zapitali zašto su neki ljudi snažni, drugi brzi, treći izdržljivi, a neki mešavina svega ovoga pomalo, odgovor ćete naću u ovom blogu.

Sastav mišićnih vlakana u organizmu čoveka je raznovrstan. Mišić nije homogeno tkivo, već je sastavljen od vlakana koja se razlikuju po mehaničkim, metaboličkim i kontraktilnim svojstvima. Mišićna vlakna se mogu podeliti u dve glavne grupe:

  • Vlakna sporog trzaja – Tip I
  • Vlakna brzog trzaja – Tip II

Kriterijumi za ovakvu klasifikaciji zasnivaju se na osnovu četiri glavna principa:

  1. Anatomski izgled i boja vlakana – crvena ili bela
  2. Brza ili spora – lako zamorljiva ili otporna na zamor
  3. Biohemijska svojstva – svojstva aerobnog i anaerobnog kapaciteta
  4. Histohemijska svojstva – odnose se na sastav enzima

Spora vlakana (tip I) koristi kiseonik da bi stvorio energiju, što znači da se stvaranje ATP-a odvija aerobnim putevima i imaju veoma veliki pontencijal aerobnog metabolizma. Vreme za postizanje maksimalne mišićne napetosti je od 90-140 milisekundi – ovo računamo u sporu brzinu kontrakcije. Aktivnost enzima je niska. Takođe, nizak je i glikolitički kapacitiet – imaju manje glikogena u odnosu na vlakna tipa II.

Međutim, imaju više mioglobina* (*protein sličan hemoglobinu, zadužen za prenos kiseonika u mišićnim vlaknima) i gušću kapilarnu mrežu između vlakana. Visok nivo mioglobina ovim vlaknima daje crvenu boju. Dalje, visok nivo mioglobina i povećan broj kapilara omogućava dugotrajan rad i otpornost na zamor ovih vlakana, jer ih pojačano opskrbljuje krvlju koja prenosi kiseonik i hranljive materija a odnosi produkte metabolizma (mlečnu kiselinu i ugljen-dioksid). Broj mitohondrija je dvostruko veći u odnosu na vlakna tipa II, a to omogućava maksimalnu iskorišćenost kiseonika za stvaranje energije u ovim vlaknima.

U fiziologiji mitohondrije se žargonski nazivaju „metaboličkim pećima“, jer se u njima vrši sagorevanje energije za mehanički rad uz prisustvo kiseonika – to omogućava visoki okstidativni kapacitet. Takođe, zastupljenost triglicerida je dosta veća nego u vlaknima tipa II, jer se i oni koriste u aerobnom metabolizmu za stvaranje energije. 

Brza vlakna (tip II) postižu maksimalne napetosti za 40 do 80 milisekundi. Ovo klasifikujemo u kratko vreme kontrakcije – brza kontrakcija. Vlakna ovog tipa odlikuju se visokom aktivnošću enzima i dobro razvijenim glikolitičkim sistemom. Kod ovog tipa je dvostruko manji broj mitohondrija u odnosu na vlakna tipa I, što direktno prouzrokuje nisku oksidtivnu aktivnost. Broj kapilara je takođe dvostruko manji. Sve ovo uzrokuje da se njihov metabolizam odvija bez prisustva kiseonika u anaerobnim uslovima. To, dalje, prouzrokuje brzu zamorljivost ovog tipa vlakana.

U ovoj grupi mišićnih vlakana identifikovane su još tri podgrupe: IIa, IIb i IIc. Podgrupa IIa i IIb imaju slična kinetčka svojstva, dok podgrupa IIc ima kontraktilna svojstva između vlakana tipa I i tipa II. Zbog svojih specifičnih metaboličkih karakteristika IIc vlakna se mogu smatrati prelaznom formom za transformaciju jednih vlakana u druga i nazvaju se prelaznim vlaknima. Vlakna tipa IIa imaju visoke oksidatvne potencijale i visoku glikolitičku moć, pa ih nazivamo oksidatvno-glikolitičkim vlaknima. Vlakna tipa IIb su tipična brza vlakna sa niskim aerobnim potencijalom. 

Kako sve to izgleda kod čoveka?

Ispitivanja su pokazala da mišići čoveka prosečno sadrže 52% vlakana tipa I, 23% vlakana tipa IIa, 14% su vlakna tipa IIb, i od 4 do 11% su vlakna tipa IIc. Kod muškaraca je veći procenat vlakana tipa I nego god žena istih godina. Kod žena je veći procenat vlakana tipa IIa, a procenat vlakana tipa IIb je sličan u oba pola. Ovi nalazi nisu zavisili od starosti. Površina mišićnih vlakana je veća kod muškaraca nego kod žena. Sa starenjem površina mišićnih vlakana opada. Kod oba pola vlakna tipa II su veće površine u odnosu na vlakna tipa I. 

Međutim, da bi vlakna upošte mogla da vrše bilo kakvu kontrakciju najpre mora do njih da dođe živčana (nervna) struja. Ona do mišića dolazi preko nervnih vlakana. Jačina te struje „diktira“ brzinu metabolizma mišićih vlakana. Kod skeletnih mišića ovu funkciju obavljaju takozvani alfa motorni neuroni. Jedan alfa motoneuron može da inerviše veći ili manji broj mišićnih vlakana. Dakle, jedan alfa motoneuron, njegov akson i grupa mišićnih vlakana koju on inerviše čine jednu funkcionalnu celinu – motornu jedinicu.

Aktivnost motoneurona određuje koja će mišićna vlakna biti brza a koja spora. Alfa motoneuron sporih motornih jedinica (motorne jedinice sa vlaknima tipa I) imaju tanja nervna vlakna, koja imaju manju brzinu provođenja nervnih impulsa svega 10-40 Hz, ali su duže aktivna i otporna na zamor. Alfa motoneuron brzih motornih jedinica (motorne jedinice sa vlaknima tipa II) imaju najdeblje aksone i najveću brzinu provođenja nervnih impulsa od 40 do 100 Hz, ali zato kraće aktivna i lako zamorljiva.  Alfa motorni neuroni tipa IIa, imaju karakteristike koje su između prethodna dva tipa. Relativno su zamorljiva.

Intenzitet i brzina mišićne kontrakcije zavise od broja aktiviranih motornih jedinica i frekvencije pražnjenja njihovih alfa motoneurona. Različite motorne jedinice imaju različite pragove aktivacije i deaktivacije.

Pri slabim dugotrajnim kontrakcijama mišića prvo se aktiviraju motorne jedinice sa niskim pragom aktivacije i niskom frekvencijom pražnjenja (5-10Hz), i motorne jedinice koje sadrže mali broj mišićnih vlakana. Tako se pokreti precizno kontrolišu mobilizacijom različitog broja motornih jedinica. Povećanjem sile frekvencije male motorne jedinice povećavaju frekvenciju pražnjenja do svog maksimuma od 30 Hz.  Kako sila kontrakcije raste, aktiviraju se nove motorne jedinice koje imaju veću frekvenciju pražnjenja (od 30 do 65 Hz).

Gradacija preciznih pokreta koje obavljaju mišići odvija se što pri povećanju sile kontrakcije od 0-50% od maksimalne, regrutuju se nove motorne jedinice, a između povećanja sile kontrekscije od 50-100% od maksimalne, skoro isključivo povećava frekvencija pražnjenja (i do 100 Hz). Krupni mišići povećavaju silu primarno aktiviranjem većeg broja motornih jedinica.

Važno je naglasiti da je procentni udeo gore opisanih tipova vlakana čak 97% nasledan. Nikakvim vežbanjem ne možete da ga promenite. Jedino što možete da uradite je da otkrijete koje vam aktivnosti „leže“ i njih da trenirate. Sve ostalo bi bilo loše za vaš organizam i doprinelo bi većoj šteti nego koristi. Ovih 3% „lufta“ koji imate odnosi se na prelazna vlakna (vlakna tipa IIc) i određeni tip aktivnosti može da ih prebaci u brza ili spora vlakna.

Međutim, ukoliko ste vi na primer dominantno „spor tip“ ova 3% neće vam mnogo pomoći u razvijanju skočnosti, ekspolozivnosti i brzine. Jednostavno nije moguće da ostvarite vrhunski rezultat u sportovima u kojima se traže ovi kvaliteti tj. u sportskim granama gde ove motoričke sposobnosti direktno utiču na rezultat (sprint, skok u dalj, skok u vis i sl.).

I suprotno, ukoliko je neko dominantno „brz tip“, teško da će ikada trčati maraton na viskom nivou (verovatno nikada neće moći ni da istrči stazu dužine 42 km). Ako ste tip „50/50“ verovatno ćete imati predispoziciju za većinu sportskih igara (fudbal, košarka, odbojka, vaterpolo, tenis, rukomet i sl.). Imajte ovo na umu kada budete zacrtavali sebi trenažne ciljeve. Genetiku je jako važno uzeti u obzir! Ukoliko radimo protiv nje, to nam može biti samo na štetu. Ukoliko radimo sa njom, ostvarićemo najoptimalnije rezultate za sebe i konstantno podizati nivo svog zdravlja i fizičkih sposobnosti, što i jeste cilj bilo kakve aktivnosti i treninga.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s