UTICAJ FIZIČKOG VEŽBANJA NA MENTALNO ZDRAVLJE

Fizičko vežbanje se najčešće izjednačava i poistovećuje samo sa razvijanjem i usavršavanjem našeg tela. To nije utopija, jer redovni i posvećeni vežbači zaista uživaju sve prednosti koje im ispravan trening može doneti: odlično zdravlje, zavidan fizički izgled, konstantno napredovanje i razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti, i dr. Ali fizička kondicija nije krajnja i jedina korist koju možete dobiti od vežbanja.

Prema rečima Dr. Shawna Charles sa Univerziteta Walden „redovno vežbanje je dobro za poboljšanje mentalnog zdravlja pojedinca“. Umesto toga, da se izrazim sportskim žargonom, vežbanje jača naše mentalno zdravlje. Prema istraživanjima, postoji najmanje 10 benefita za mentalno zdravlje koje su posledica fizičkog vežbanja.

Pomaže u smanjivanju depresije i anksioznost

Fizičko vežbanje je dokazani lek za lečenje depresije. Redovni treninzi, između ostalog, podižu nivoe adrenalina, endorfina u mozgu i stvaraju dobar osećaj – osećaj ispunjenosti i ostvarenja. Umereno do zahtevno vežbanje pomaže u kontrolisanju depresije i anksioznosti.

Omogućava prirodno upravljanje stresom

Efikasno upravljanje stresom jedna je od najvažnijih zdravstvenih prednosti redovnog vežbanja. Kao neposredan učinak vežbanja, aktivnost srca se pojačava i stimuliše mozak na izlučivanje neurohormona poput norepinefrina* (*noradrenalin ili norepinefrin je hemijska supstanca iz grupe kateholamina koja se proizvodi u organizmu. Noradrenalin je glavni neurotransmiter postganglijskih neurona simpatičkog sistema. Jedan deo noradrenalina se sintetiše i oslobađa iz srži nadbubrežnih žlezda kao hormon direktno u krv), što rezultira boljom sposobnošću za kontrolu stresa.

Pravo je bogatstvo imati i znati kako ublažiti efekte stresa u vremenu u kojem se danas nalazimo. Vežbanje je svakako jedna od najdirektnijih i najefikasnijih metoda.

Povećava samopouzdanje

Redovno fizičko vežbanje omogućava veliki spektar „nijansiranja“ opterećenja – obima i intenziteta – što dalje poboljšava funkcionalne i motoričke sposobnost pojedinca. Aerobik, kardio vežbe savršene su za našu svakodnevnicu. Povećanje samopouzdanja ne dolazi kao trenutni efekat vežbanja, ali dolazi kao deo pasivne stimulacije uma i tela. Kako vam budu „rasle“ fizičke sposobnosti i efikasnost tako će vam i samopouzdanje biti veće.

Izuzetno je efikasno u borbi protiv nesanice

Ako imate problema sa snom, vežbanje vam može pomoći u prevladavanju te nelagodnosti. Redovno vežbanje pomaže stimulaciju metabolizma. Takođe, pomaže u prirodnoj regulaciji našeg cirkadijalnog ritma* (*biološki ritam u organizmu čoveka koji reguliše brojne neuralne promene u mozgu i na taj način usklađuje dnevno-noćne i brojne druge cikluse svih najvažnijih organa u organizmu). Za cirkadijalni ritam veoma je važno ponavljanje obrazaca dnevnih aktivnosti. Da bi se čovek osećao dobro ovaj ritam trebalo bi da bude stabilan.

Međutim, vežbanje je vrsta prirodne stimulacije fizičkog sistema. Prema tome, ne preporučuje se pre spavanja.

Pomaže u pojačavanju „moždane snage“

Nedavno istraživanje na miševima i ljudima otkrilo je činjenicu da fizička aktivnost poput vežbi izdržljivosti može povećati stvaranje novih moždanih ćelija. Naziva se proces neurogeneze i poboljšava opštu funkciju mozga.

Takođe, uočeno je da redovno vežbanje pomaže ljudima u borbi protiv kognitivne degeneracije i pomaže u kontroli problema vraćanja pamćenja koji se pogoršava s uzlaznom u sterije doba. Takođe, vežbanje (pogotovo karido) pomaže u povećanju nivoa izdržljivosti, odnosno pažnje i koncentracije.

Pomaže u kontroli raznih oblika zavisnosti

Svako preterivanje (predoziranje) u bilo čemu šteti našoj dobrobiti, jer ono direktno rezultira zavisnošću. To se događa zbog izlučivanja dopamina, hormona sreće, koji kod nas izaziva osećaj ekstaze.

Redovno vežbanje može pomoći u pojačanom izlučivanju dopamina, što se još naziva „hemikalija nagrade“ ili „nagradna hemikalija“. U velikoj meri, prirodno izlučivanje dopamina kao posledice treninga nudi nam satisfakciju koje se može boriti sa problemom negativne zavisnosti, a to zaista puno pomaže.

Poboljšava pamćenje i sposobnost učenja

Planiran i marljiv trening pomaže poboljšavanju pamćenja i sposobnosti učenja pojedinca. Ovo se opšte govoreći najviše odnosi na decu. Zbog toga se deci savetuje da budu fizički aktivni kako bi ostali na pravom putu učenja. Vežba direktno deluje kao stimulator njihovog mozga.

Naravno, prednosti vežbanja za pamćenje odnose se i na zrele ljude. Redovno vežbanje pomaže ljudima, ne samo da uživaju u boljoj fizičkoj kondiciji, već i u poboljšanoj kognitivnoj sposobnosti.

Poboljšava mentalne relaksirajuće sposobnosti

Opušteni i smireni um je ključ dobrog delovanje i najbolje produktivnost. Ako redovno vežbate, uživaćete u opuštenom stanju uma, što je dobro u svakom aspektu življenja. Nije neophodno da radite rigorozne vežbe i brutalne treninge. Umerena do blaga fizička aktivnost može vam obezbediti ovo prirodno stanje blaženstvena.

Povećava nivoe prirodne emocijalne izdržljivosti

Navika redovnog vežbanja pomaže u poboljšanju nivoa prirodne izdržljivosti. Uložite svoje vreme u redovno vežbanje i uživaćete u povišenim emocionalnim nivoima izdržljivosti. Brzo hodanje, trčanje, plivanje, vožnja bicikla neke su od uobičajenih vežbi koje možete raditi bez „specijalne“ opreme ili bez odlaska u fitnes. Ako ste imali bilo kakve bolove u zglobovima ili povredu kolena, možete probati sigurnije vežbu kao npr. sa ležećim biciklom.

Smanjuje konfuziju

Redovno vežbanje pomaže u smanjenju nivoa zbunjenosti. To se može dogoditi zbog poboljšanog nivoa samopouzdanja, samopoštovanja ili možda zbog bolje koncentracije. Ljude koji su fizički aktivni i imaju „osećaj“ da pored discipline još i uživaju u vežbanju svaki dan, lakše ostaju objektivni i fokusirani na svoje profesionalne i svakodnevne radne aktivnosti.

Ovo su 10 osnovnih mentalnih benefita praktikovanja, ali i uživanja, u redovnom treningu. Međutim, ove psihološke koristi biće vam dostupne samo ukoliko praktikujete sistematsko vežbanje: za najbolje rezultate, morate planirati raspored treninga i vežbi nakon detaljnog opserviranja svog zdravlja i biološke starosne dobi.

  1.  Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7.
  2.  David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
  1. Ruby NF, Burns DE, Heller HC (1999): Circadian Rhythms in the Suprachiasmatic Nucleus are Temperature-Compensated and Phase-Shifted by Heat Pulses In Vitro; J Neurosci 19(19):8630-8636
  2. Mistlberger RE, Skene DJ (2004): Social influences on mammalian circadian rhythms: animal and human studies;Biol Rev 79(3):533-556

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s