ISHRANA PROTIV INFEKCIJA: Saveti i recepti

Organizam je u neprekidnoj borbi protiv mikroorganizama i stranih supstanci koje ga napadaju. Imuni sistem brani naš organizam kroz prepoznavanje i uništavanje svih vrsta mikroorganizama i stranih supstanci koje su potencijalno opasne, a to su pre svega druga žive ćelije , hemijski proizvodi, prašina, sopstvene telesne ćelije koje su degenerisane mutacijama i koje mogu da izazovu bolest ako se razviju.

Adekvatna ishrana podstiče rad imunog sistema u borbi protiv infekcija i drugih oboljenja. Za adekvatan rad imunološkog sistema potrebni su proteini, vitamin A, C i E koji deluju kao antioksidanti, i mikroelementi gvožđe, cink, bakar i selen.

Ono što posebno štetno deluje na imuni sistem jeste: loša ishrana (posebno nedostatak vitamina i mikroelemenata), stres, određene vrste lekova (hemoterapija i dr).

U nastavku ćemo nešto više reći o ishrani za sprečavanje infekcija.

Med i pčelinji proizvodi

Pčelinji proizvodi izuzetno jačaju imunološki sistem! Med, polen, propolis i matični mleč predstavljaju osnovne hranljive sastojke koji ojačavaju imunitet čovečijeg organizma. Sastojci koji se nalaze u medu najbolje se apsorbuju u organizmu upravo zbog njegovog sastava. Brza apsorpcija podrazumeva prodiranje hranjljivih materija iz želudca direktno u krvotok odakle dospeva do ćeliskog nivoa. Hranljive materije ojačavaju ćeliju i njenu membranu i na taj način omogućavaju ćeliji da se sama odupre virusima koji pokušavaju da prođu unutar ćelija. Tako naš organizam ojačava na ćelijskom nivou. Osobe koje imaju jak imunitet imaju znatno manje šanse da se razbole od nekog virusa iz spoljašnje sredine.

Narandža

Narandža je bogatija vitamanom C nego bilo koji farmaceutski proizvod. Pored vitamina C sadrži još 170 fitohemikalija* (*Fitohemijski spojevi ili fitohemikalije su hemijske ili nutritivne komponente u biljkama, voću i povrću koje imaju uticaja na zdravlje ljudi). Fitohemikalije pojačavaju dejstvo vitanima C i dopunjuju ga, čime se pojačava dejstvo imunog sistema. Što je još značajnije, povećavaju proizvodnju antivirusnih proteina (interferona) koje telo samo proizvodi.

Pored vitamina C, narandža sadrži još i 3 najmoćnija antioksidansa: provitamin A, vitamin B9 i kvarcetin (vrsta flavonoida ili vitamina P) koji snažno deluje u zaštiti organizma. Zahvaljujući bogatstvu pektina (vrsta rastvorljivih vlakana) narandža je odlično sredstvo za regulaciju nivoa holesterola u krvi i poboljšanju procesa pražnjenja creva. Takođe, stimuliše pražnjenje žučne kese, čini krv tečnijom i poboljšava cirkulaciju, naročito u mozak i srce, koji zahtevaju stalan dotok krvi.

Za one koji žele da pojačaju otpornost organizma na razne infekcije preporučena doza je 4 narandžr dnevno.

Kivi

Sadrži obilje vitamina C zajedno sa prisustvom drugih brojnih vitamina i minerala. Kivi se smatra jednim od najjačih sredstava za unapređenje rada imunog sistema, mnogo jačim od bilo kog farmaceutskog proizvoda. Kivi spada među voće najbogatijim mineralima, naročito kalijumom, magnezijum i gvožđem. Takođe sadrži značajne količine bakra, koji zajedno sa vitaminom C podstiče apsorpciju gvožđa u crevima.

Kolika je hranljiva moć kivija svedoči podatak da ima 17 puta više vitamina C, 6 puta više magnezijuma, 5 puta više proteina i više nego duplo gvožđa od jabuke. Veoma je dobar za jačanje krvi i sprečavanje anemije. Istraživanja pokazuju da sportisti koji redovno jedu kivi imaju za 24% veću snagu od kontrolne grupe koja ga ne jede.

Preporučljivo je konzumiranje barem jednog kivija na dan. Veoma je koristan kao prevencija od bilo kakve infekcije, kao i za lečenje.

Limun

Osim što je bogat vitaminom C, bogat je i flavonoidima (vitamin P) koji deluju kao antioksidansi. Limun neutrališe dejstvo slobodnih radikala i pomaže u podmlađivanju ćelija, poboljšava venski krvotok, i sprečava stvaranje krvnih ugrušaka. Ima izraženo antibakterijsko dejstvo. Limun je izuzetno važan kod oporavka sportista jer ima alkalni (bazni) karakter, te na taj način čisti tzv. „toksine umora“ iz ćelija. Zbog svog baznog karaktera odličan je i kod upala mišića.
Preporučljiva doza je pola limuna dnevno. Kod povećane opasnosti od infekcija preporučuje se jedan do jedan i po limun dnevno.

Uravnotežena zdrava ishrana

Činjenica je da je nezdrava ishrana vodeći uzrok bolesti i smrti u savremenom svetu. Dok sam još bio student, moj profesor fiziologije često je na svojim predavanjima govorio: “Više je ljudi izginulo od loše ishrane nego od svih ratova do sada“!

I ne samo to, pojedini autori navode da je neadekvatna ishrana vodeći uzrok povređivanja sportista i onemogućavanja da ostvare svoj maksimum na terenu.

Zato, dobro je znati još neke detalje vezane za ishranu. Idealno bi bilo kada bi čovek imao tri odbroka dnevno, bez uzimanja međuobroka (užina i gricklica) između. Kao što mišići imaju potrebu za odmorom posle fizičke aktivnosti, isto tako i organima za varenje treba period oporavka.

Idealno bi bilo kada bismo imali kvalitetan i energetski jak doručak, a zatim pauzu 4-5 sati do sledećeg obroka. U toj pauzi ne bi trebalo ništa da jedemo. Poželjno je, u pauzi, samo piti čistu negaziranu vodu. Bilo kakvi voćni sokovi, grickalice, hrana i dr, remete ravnotežu i odmor organa za varenje.

Ručak bi takođe trebao da bude kvalitetan i energetski jak, nakon čega bi trebalo da večera usledi po istom principu – pauza 4-5 sati. Večera treba, za razliku od doručka i ručka, da bude sastavljena od hrane koja se lako vari, da bi se na spavanje išlo sa što „lakšim“ stomakom. Na taj način omogućavamo da se tokom noći ceo organizam kvalitetno oporavi, što za uzvrat dodatno poboljšava naš imuni sistem. Za večeru se preporučuje lagani proteinski obrok i/ili salata.

Poželjno je da se par sati nakon večere ode na spavanje, jer ukoliko se to ne učini organizam će tražiti hranu.

Voda bi trebala da se pije pre broka i najranjije 1 sat nakon obroka (da se ne remeti rad želudačne kiseline).

Za dodatno ojačavanje imunog sistema u slane obroke od povrća ubacite beli luk koji je najjači prirodni antioksidant. Poželjno je u svoje boroke ubaciti i ljutu papriku jer ona naročito pojačava cirkulaciju.

Ukoliko se piju voćni (obavezno ceđeni, a ne kupovni) sokovi, trebalo bi da se konzumiraju desetak minuta pre obroka, a ne tokom obroka. Opšte pravilo glasi: konzumirajte voćne sokove pre voćnih obroka a povrćne pre povrćnih i proteinskih.

Izbegavajte mešanje povrća i voća u istom obroku zbog stvaranja jedinjenja koja izazivaju nadimanje.

Recepti i preporuke

U periodima povećane opasnosti od raznih infekcija treba piti što više tečnosti koja pročišćava organizam i na taj način ispira sve potencijalno štetne materije.

Sokovi se praktično ne vare već direktno idu u krvotok, čime se postiže ušteda energije koja bi se trošila na varenje hrane. Ovim „energetskim bonusom“ organizam može da raspolaže kako bi dodatno osnažio naš imunološki sistem.

Dobar odabir soka obnavlja i revitalizuje organizam skoro trenutno. Najbolji sokovi su u dozama od 2,5-5 dl. Evo naših preporuka:

  • Sok od nekoliko šargarepa i jedne jabuke
  • Sok od 50% šargarepe, 30% cvekle i 20% jabuke
  • Čist sok od jabuke
  • Čist sok od narandže
  • Čist sok od grožđa

Za podnošenje najvećih (psihičkih i fizičkih) napora, preporučujemo da se u 2 dl vode ili soka nakapa 60 kapi tinkture za cirkulaciju (koji je na bazi ljute paprike) ili jedna kafena kašičica najljuće aleve paprike koja vam je dostupna.

Još jedna preporuka bi bila (za one malo hrabrije) toplo-hladno tuširanje (tzv. Škotski tuš), jer ono takođe mnogostruko poboljšava cirkulaciju. Tuširanje se vrši tako što se 1 minut stoji pod najtoplijom vodom koju možete podneti a odmah zatim 1 minut pod hladnom. Trajanje je od 5 do 7 naizmeničnih duplih ponavljanja.  

Spavajte dovoljno

Svako od nas ima drugačije potrebe za snom i zato nije moguće definisati koliko je sati sna idealno. Nekim osobama treba samo 6 sati u proseku, a nekima i do 10 sati. To zavisi i od vaše starosti, od godišnjeg doba, od toga koliko ste fizički aktivni i od raznih drugig faktora. Bitno je da se dobro naspavate. Dobar san povezan je sa lučenjem hormona važnih za naše telo. Dobar san poboljšaće sposobnost razmišljanja, popravlja raspoloženje, čak i ulepšava kožu. Nedovoljna količina sna narušava imunitet.

Ovaj članak je poziv na akciju. Ojačajmo imuni sistem maksimalno koliko je do nas!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s